Значајне српске композиције у Првом светском рату

Ђорђе Маринковић

Једна од најлепших српских песама „Тамо далеко“, настала је у Првом светском рату. Речи песме пева српски војник на Крфу, после велике голготе, повлачења преко Албаније у којем су многи изгубили своје животе. Песма говори о остављеном селу, спаљеној цркви, уништеној отаџбини. Српски војник у њој тугује за својом вољеном Србијом.

Мало се зна о творцу песме „Тамо далеко“. Композитор и текстописац ове песме је Ђорђе Маринковић, у то време српски војник и члан Музичке краљеве гарде. Ево приче о њему.

Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину, пронашао је документ на              основу кога се може закључити да је текстописац и композитор једне од најлепших српских песама „Тамо далеко“ Ђорђе Маринковић, који је пре око три деценије преминуо у Паризу. Маринковић је рођен у кладовачком селу Корбову.

У Француској је, како доказује Јаковљевић, стекао велику музичку славу, док је у Србији готово потонуо у заборав. У Паризу му је, пре осам деценија, дато и ауторско право за култну песму

Право ауторства на песму „Тамо далеко“ у Србији су полагали још неки композитори, а највећег претендента, Михајла Заставниковића, Маринковић је 1967. године лично и демантовао. До тог документа је дошао истраживач Ранко Јаковљевић. Доказ је откривен у заоставштини Јована Јовановића из Кладова, некадашњег блиског Маринковићевог пријатеља.

Ђорђе Маринковић је био музичар аматер у оркестру краљеве гарде, где је, након позиције бубњара, иначе самоук, свирао све жичане инструменте, поред хармонике и флауте. Песму „Тамо далеко“ написао је на Крфу 1916. године. У Паризу се обрео одмах након пробоја Солунског фронта, где је убрзо постао популарни композитор шансона и професор цитре. Пасош с којим је и отпутовао у Париз добио је као награду од краља Петра зато што га је, случајно сазнавши, обавестио да група Арнаута спрема атентат на њега.

Десетине интернет сајтова преплављене су и данас понудама продаје Маринковићевих музичких издања од Француске, Шпаније, преко Немачке до Велике Британије и Јапана. Та издања, о којима ми готово ништа не знамо, призната су као део европске музичке традиције. О самом Маринковићевом животу мало знају и људи у његовом родном Корбову. Његов братанац Миодраг Маринковић, пензионисани бродар, сећа се да је Ђорђе из Париза долазио два или три пута. Живео је скромно, а о његовој заоставштини се готово ништа не зна. У родном селу одавно је порушена брвнара у којој се родио.

Тамо далеко
(Онако како се певало у Солуну)

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
тамо је српској војсци једини био пут.
Тамо далеко, далеко од мора,
тамо је село моје, тамо је Србија.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,
тамо су моји двори и мили завичај.
Тамо где душман све руши, обара,
тамо су мили моји, тамо је Колубара.

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
тамо ми спалише цркву у којој венчах се млад.
Тамо где тиха путује Морава,
тамо ми икона оста, тамо је моја слава.

Тамо у брда, Ђетиње где је пут,
тамо ми суза мајке прелива сваки кут.
Тамо где Србину сунце већ не сија,
тамо је срце наше, славна Шумадија.

 

 

Песма "Тамо далеко" у извођењу Дечјег хора "Колибри"