Генерал Живојин Мишић на челу Прве армије

У време повлачења српске војске, новембра 1914. године, на десну обалу Колубаре и Љига, за команданта најзаморније и највише истрошене српске Прве армије постављен је генерал Живојин Мишић.

Услед рањавања и болести генерала Петра Бојовића, великих губитака у људству и материјалу током битке на Дрини, а посебно због недостатка тешког наоружања и муниције, одеће и обуће, логорске опреме, наступила је општа физичка и духовна клонулост у српској војсци. Прва армија је била пред расулом.

Повлачећи се преко брдског земљишта, раскаљаним путевима, по киши и снегу, уз непрекидне борбе против надмоћнијег непријатеља, без довољно хране и муниције, наступила је у војсци свеопшта малаксалост. Масе становништва, које је у страху од репресалија напуштало своје домове, бежећи, испред непријатеља са стоком и другом покретном имовином, закрчиле су ионако веома уске пољске путеве, отежавале су кретање војсци и утицале на пад војничког морала.

Војвода Путник је 14. новембра 1914. године позвао Мишића и саопштавајући му постављење на нову дужност, рекао:

„Мишићу…Идите…Идите да прихватите Прву армију. Бојовић је тешко болестан и рањен…Тренуци су врло критични. Зауставите ово осипање наше војске, Ви једини…И шта учините, учињено је.“

Ни тада у таквој, на први поглед безнадежној ситуацији, генерал Мишић није губио оптимизам, пошто је добро познавао српског војника и његове најважније особине.

Убрзо након постављења за команданта Прве армије генерал Мишић је, на мосту на Рибници у Мионици, уз помоћ групе официра, успео да спречи даље расуло и заведе ред у војсци. Када је са својим оперативним штабом стигао у Гукош код Љига  примио је прво наређење Врховне команде за примену одбрамбених мера на фронту дугом 22 километра. Затим одлази у Бољковце код Горњег Милановца, а својим сарадницима поручује:

„Само да ми једанпут пређемо у напад, у једном налету очистићемо нашу земљу од те швапске жгадије“.

То чудо ће се убрзо и догодити у знаменитој Колубарској бици, највећој српској победи у Првом светском рату, заслугом њеног творца и извођача војводе Живојина Мишића и његових храбрих ратника.

За мање од двадесет дана, повратио је, тада генерал Мишић, пољуљани морал своје армије, прикупио преморене јединице, средио их, одморио и попунио.  Опорављена Прва армија са Мишићем на свом челу била је спремна за, по чувењу познату, Колубарску битку.

 

 

                                      Мапа Колубарске битке (рад U.S. Military Academy)

 

 

Војвода Живојин Мишић са својим успоменама