Србија у Великом рату: мај 2015

недеља, 31. мај 2015.

Изложба "Српски санитет 1914-1918."

Изложба "Српски санитет 1914-1918.", која је отворена 28.5.2015. године у Војном музеју на Калемегдану, до сада је највећа поставка посвећена војним лекарима и пратећем особљу у Великом рату. Изложба је организована у оквиру обележавања стогодишњице Првог светског рата. Осим бројних фотографија, изложени су санитетски инструменти и материјал тог доба, као и воловска и запрежна кола којима су превожени рањеници са прве линије фронта до најближег превијалишта или пољске болнице. Пажњу свакако привлачи то што су запрежна кола аутентична, с тим што су током рестаурације замењени неки дрвени делови које је оштетио зуб времена.
Изложена је и реплика пољске болнице у којој се налазе болнички кревети са сламарицама, простирка за смештај више војника, носила... Направљен је и модел коња са седећим и лежећим носилима на боковима.
Један од најупечатљивијих експоната је свакако и чувено "српско буре", које је имало несагледив значај у борби против тифуса. Састојало се од казана на који се стављало буре и помоћу паре се уништавала ваш из постељине, веша и одеће. Мора се поменути име британског лекара др Стамерса који је конструисао "српско буре", боравећи у Србији за време епидемије тифуса као члан британске екипе лекара коју је предводио др Вилијам Хантер.
На изложби се посетиоци могу упознати и са радом тадашњих, чувених српских лекара и видети део њихових, сачуваних медицинских инструмената.
Поред великог броја медицинских експоната, могу се чути људске приче о херојству, љубави и честитости. Причу о томе "какав смо народ били", прича нам један пешкир из девојачке спреме девојке Персе Спајић. Пешкир је изложен, а невероватна прича је уткана у сваки бод раскошног веза коме године и рат нису умањили лепоту и значај.
Ово је јединствена прилика да се посетиоци упознају са светлим примером хуманости и херојства лекара и свих оних који су у тешким, готово немогућим условима успевали да спасу животе рањеника, цивила па и самих лекара.
Изложба ће трајати до 12. јула.
Аутори изложбе су Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада, Мирко Пековић из Војног музеја у Београду и Бранислав Станковић из Народног музеја у Шапцу.
Посетите изложбу "Српски санитет 1914-1918." и дајте допринос борби против заборава наших предака ратника, рањеника, цивила и лекара.

ЛЕКАРСКИ МАНТИЛ

ВОЈНИЧКИ САНДУК ДР НИКОЛЕ РИСТИЋА, САНИТЕТСКОГ КАПЕТАНА ПРВЕ КЛАСЕ

ПЕШКИР ДЕВОЈКЕ ПЕРСЕ СПАЈИЋ

МЕДИЦИНСКИ ИНСТРУМЕНТИ

ВОЛУЈСКА САНИТЕТСКА КОЛА

РЕПЛИКА ПОЉСКЕ БОЛНИЦЕ

БОЛНИЧКИ КРЕВЕТ СА СЛАМАРИЦОМ

ПРОСТИРКА ЗА СМЕШТАЈ ВИШЕ ВОЈНИКА

МОДЕЛ НОСИЛА ЗА ПРЕНОС РАЊЕНИКА

МОДЕЛ СЕДЕЋЕГ И ЛЕЖЕЋЕГ НОСИЛА ЗА ПРЕНОС РАЊЕНИКА НА КОЊИМА

СРПСКО БУРЕ

ВОЛУЈСКА САНИТЕТСКА КОЛА-ДВОКОЛИЦА СА ШАТОРСКОМ КОНСТРУКЦИЈОМ

ДРАГОМИР ГЛИШИЋ, ПОРТРЕТ ДР РАЈСА

И ЈОШ...

петак, 22. мај 2015.

Дани словенске писмености и културе

Дан св. Кирила и Методија слави се као Дан словенске писмености и културе. У оквиру прославе отворена је 21. маја 2015. године изложба калиграфских радова "Светлост ћирилице" у холу зграде Универзитета "Џон Незбит" у Новом Београду. Изложбу су организовали Факултет за културу и медије и Атеље "Свети Лука", на њој су приказани радови студената и чланова Атељеа. Међу изложеним калиграфским рукописима су и радови познатог српског калиграфа Александра Додига.
Изложбу је отворио књижевник Милован Витезовић, говорећи о коренима словенске писмености и повезаности језика и народа. О неопходности заштите ћирилице у тржишном комуницирању говорио је проф. др Миладин Шеврлић, а о значају ћирилице као очувању идентитета српског народа говорили су проф. др Драган Никодијевић, проф. др Виолета Цветковска Оцокољић и лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић.
Учесници изложбе приказали су публици лепоту и процес настанка аутентичних словних форми употребом пера, четкице и мастила.
Изложба ће бити отворена седам дана.

Лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић је у свом надахнутом и веома упечатљивом говору, на отварању изложбе "Светлост ћирилице" рекла следеће:
"У времену у коме се разара све што је традиционално и аутентично, све што је и мислеће и људско, чување културне баштине велики је подухват. То једино чврсто упориште које савремени човек има, чува се управо бригом да не надвлада немар, да не победи заборав и да не освоји незнање. Обележавање Дана словенске писмености и културе је стога највећа светковина за наш народ. Празник који слави писмо као дар који су нам оставили Свети Ћирило и Методије. Уз речи о писму и писању нераскидиво стоје речи о древним писарима, калиграфима. Захваљујући њиховим крхким писаљкама сачувана су драгоцена слова која су нам Света браћа оставила према речима житија: као дар скупоценији од сваког злата и сребра, камења драгог и богатства пролазног. Човек је од свог постанка имао потребу да за собом остави траг, да забележи своје време за будућа поколења. У почетку је клесао, гравирао, утискивао, цртао и сликао на камену, кости, дрвету или глини. Текстови су тако урезивани у славолуке, на зидове храмова, а касније исписивани на глиненим плочама, папирусу, пергаменту и хартији. Много тога остало је у тами векова, али оно што је сачувано говори о потреби да ти исписани редови буду и лепи. Талентовани писари успевали су да створе права ремек-дела. Није било довољно да се само препише текст и да редови буду равни. Свако слово је обликовано као засебно уметничко дело, а посебан значај је даван почетним словима која су вешти и талентовани преписивачи украшавали, орнаментисали и уносили минијатурне ликове. То су биле праве уметничке слике врло малог формата, а преписивачи су самим тим постајали уметници. Довољно је овде као пример навести Мирослављево јеванђеље и сву лепоту бројних илуминација којима је оно украшено. Наше писмо остало је тако сачувано кроз бурне векове до данашњих дана. Записи настајали у манастирским преписивачницама и дворским уметничким радионицама, осим драгоцених података о прохујалим временима, постали су захваљујући њима чувари духовности, светости и древности којима се враћамо као својим коренима. Калиграфија је данас грана ликовне уметности, после проналаска Гутенбергове машине и нове штампарске ере, она се растеретила и узвисила као права уметност. Као таква се изучава на уметничким школама, а своју примену има у графичком дизајну и типографији и у свим оним лепим приликама попут ове када је потребно обележити неки драгоцени и свечани догађај. Овим лепим словима исписују се повеље, дипломе, захвалнице, користе се у опремању књига, а посебну заслугу има у прилагођавању и тражењу најбољих решења ћириличких слова за компјутерске фонтове и примену у новим технологијама. Непресушна инспирација данашњим калиграфима свакако су српски средњовековни рукописи, елементи минијатурног сликарства, иницијали, заставице и богата орнаментика сачувана у средњовековном рукописном благу. Радови представљени на колективној изложби уметничке калиграфије чувају ту традицију у изради. На свој начин представљају уметничко виђење времена које је иза нас и времена у коме живимо оком калиграфа."