Дан св. Кирила и Методија слави се као Дан словенске писмености и културе. У оквиру прославе отворена је 21. маја 2015. године изложба калиграфских радова "Светлост ћирилице" у холу зграде Универзитета "Џон Незбит" у Новом Београду. Изложбу су организовали Факултет за културу и медије и Атеље "Свети Лука", на њој су приказани радови студената и чланова Атељеа. Међу изложеним калиграфским рукописима су и радови познатог српског калиграфа Александра Додига.
Изложбу је отворио књижевник Милован Витезовић, говорећи о коренима словенске писмености и повезаности језика и народа. О неопходности заштите ћирилице у тржишном комуницирању говорио је проф. др Миладин Шеврлић, а о значају ћирилице као очувању идентитета српског народа говорили су проф. др Драган Никодијевић, проф. др Виолета Цветковска Оцокољић и лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић.
Учесници изложбе приказали су публици лепоту и процес настанка аутентичних словних форми употребом пера, четкице и мастила.
Изложба ће бити отворена седам дана.
Лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић је у свом надахнутом и веома упечатљивом говору, на отварању изложбе "Светлост ћирилице" рекла следеће:
"У времену у коме се разара све што је традиционално и аутентично, све што је и мислеће и људско, чување културне баштине велики је подухват. То једино чврсто упориште које савремени човек има, чува се управо бригом да не надвлада немар, да не победи заборав и да не освоји незнање. Обележавање Дана словенске писмености и културе је стога највећа светковина за наш народ. Празник који слави писмо као дар који су нам оставили Свети Ћирило и Методије. Уз речи о писму и писању нераскидиво стоје речи о древним писарима, калиграфима. Захваљујући њиховим крхким писаљкама сачувана су драгоцена слова која су нам Света браћа оставила према речима житија: као дар скупоценији од сваког злата и сребра, камења драгог и богатства пролазног. Човек је од свог постанка имао потребу да за собом остави траг, да забележи своје време за будућа поколења. У почетку је клесао, гравирао, утискивао, цртао и сликао на камену, кости, дрвету или глини. Текстови су тако урезивани у славолуке, на зидове храмова, а касније исписивани на глиненим плочама, папирусу, пергаменту и хартији. Много тога остало је у тами векова, али оно што је сачувано говори о потреби да ти исписани редови буду и лепи. Талентовани писари успевали су да створе права ремек-дела. Није било довољно да се само препише текст и да редови буду равни. Свако слово је обликовано као засебно уметничко дело, а посебан значај је даван почетним словима која су вешти и талентовани преписивачи украшавали, орнаментисали и уносили минијатурне ликове. То су биле праве уметничке слике врло малог формата, а преписивачи су самим тим постајали уметници. Довољно је овде као пример навести Мирослављево јеванђеље и сву лепоту бројних илуминација којима је оно украшено. Наше писмо остало је тако сачувано кроз бурне векове до данашњих дана. Записи настајали у манастирским преписивачницама и дворским уметничким радионицама, осим драгоцених података о прохујалим временима, постали су захваљујући њима чувари духовности, светости и древности којима се враћамо као својим коренима. Калиграфија је данас грана ликовне уметности, после проналаска Гутенбергове машине и нове штампарске ере, она се растеретила и узвисила као права уметност. Као таква се изучава на уметничким школама, а своју примену има у графичком дизајну и типографији и у свим оним лепим приликама попут ове када је потребно обележити неки драгоцени и свечани догађај. Овим лепим словима исписују се повеље, дипломе, захвалнице, користе се у опремању књига, а посебну заслугу има у прилагођавању и тражењу најбољих решења ћириличких слова за компјутерске фонтове и примену у новим технологијама. Непресушна инспирација данашњим калиграфима свакако су српски средњовековни рукописи, елементи минијатурног сликарства, иницијали, заставице и богата орнаментика сачувана у средњовековном рукописном благу. Радови представљени на колективној изложби уметничке калиграфије чувају ту традицију у изради. На свој начин представљају уметничко виђење времена које је иза нас и времена у коме живимо оком калиграфа."
Фотографије са изложбе "Светлост ћирилице"
Изложбу је отворио књижевник Милован Витезовић, говорећи о коренима словенске писмености и повезаности језика и народа. О неопходности заштите ћирилице у тржишном комуницирању говорио је проф. др Миладин Шеврлић, а о значају ћирилице као очувању идентитета српског народа говорили су проф. др Драган Никодијевић, проф. др Виолета Цветковска Оцокољић и лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић.
Учесници изложбе приказали су публици лепоту и процес настанка аутентичних словних форми употребом пера, четкице и мастила.
Изложба ће бити отворена седам дана.
Лектор, калиграф и иконописац Татјана Јанковић је у свом надахнутом и веома упечатљивом говору, на отварању изложбе "Светлост ћирилице" рекла следеће:
"У времену у коме се разара све што је традиционално и аутентично, све што је и мислеће и људско, чување културне баштине велики је подухват. То једино чврсто упориште које савремени човек има, чува се управо бригом да не надвлада немар, да не победи заборав и да не освоји незнање. Обележавање Дана словенске писмености и културе је стога највећа светковина за наш народ. Празник који слави писмо као дар који су нам оставили Свети Ћирило и Методије. Уз речи о писму и писању нераскидиво стоје речи о древним писарима, калиграфима. Захваљујући њиховим крхким писаљкама сачувана су драгоцена слова која су нам Света браћа оставила према речима житија: као дар скупоценији од сваког злата и сребра, камења драгог и богатства пролазног. Човек је од свог постанка имао потребу да за собом остави траг, да забележи своје време за будућа поколења. У почетку је клесао, гравирао, утискивао, цртао и сликао на камену, кости, дрвету или глини. Текстови су тако урезивани у славолуке, на зидове храмова, а касније исписивани на глиненим плочама, папирусу, пергаменту и хартији. Много тога остало је у тами векова, али оно што је сачувано говори о потреби да ти исписани редови буду и лепи. Талентовани писари успевали су да створе права ремек-дела. Није било довољно да се само препише текст и да редови буду равни. Свако слово је обликовано као засебно уметничко дело, а посебан значај је даван почетним словима која су вешти и талентовани преписивачи украшавали, орнаментисали и уносили минијатурне ликове. То су биле праве уметничке слике врло малог формата, а преписивачи су самим тим постајали уметници. Довољно је овде као пример навести Мирослављево јеванђеље и сву лепоту бројних илуминација којима је оно украшено. Наше писмо остало је тако сачувано кроз бурне векове до данашњих дана. Записи настајали у манастирским преписивачницама и дворским уметничким радионицама, осим драгоцених података о прохујалим временима, постали су захваљујући њима чувари духовности, светости и древности којима се враћамо као својим коренима. Калиграфија је данас грана ликовне уметности, после проналаска Гутенбергове машине и нове штампарске ере, она се растеретила и узвисила као права уметност. Као таква се изучава на уметничким школама, а своју примену има у графичком дизајну и типографији и у свим оним лепим приликама попут ове када је потребно обележити неки драгоцени и свечани догађај. Овим лепим словима исписују се повеље, дипломе, захвалнице, користе се у опремању књига, а посебну заслугу има у прилагођавању и тражењу најбољих решења ћириличких слова за компјутерске фонтове и примену у новим технологијама. Непресушна инспирација данашњим калиграфима свакако су српски средњовековни рукописи, елементи минијатурног сликарства, иницијали, заставице и богата орнаментика сачувана у средњовековном рукописном благу. Радови представљени на колективној изложби уметничке калиграфије чувају ту традицију у изради. На свој начин представљају уметничко виђење времена које је иза нас и времена у коме живимо оком калиграфа."
Фотографије са изложбе "Светлост ћирилице"
Нема коментара:
Постави коментар