Апелујући на републичке и градске званичнике, као и на целокупну јавност да се достојно обележи стогодишњица одбране Београда 1915. године, председник OO Савеза потомака Србије 1912-1920. "Мајор Драгутин Гавриловић", господин Иван Стратимировић упутио је отворено писмо следеће садржине:
Поштовани господине,
Ближи се 7. октобар 2015. када се навршава сто година од херојске одбране Београда у Првом светском рату. Херојство бранилаца Београда ушло је у легенду и пореди се са борбом Грка у Термопилском кланцу против Персијанаца. Чувене речи мајора Драгутина Гавриловића изречене непосредно пред јуриш:
"Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постије. Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину!Живео краљ, живео Београд",
ушле су у историју као и речи спартанског краља Леониде о херојској погибији његових војника за спас отаџбине.
Однос снага непријатеља и српске војске у одбрани града био је неупоредив. На страни Аустроугарске и Немачке била су ангажована 2 корпуса (22. немачки и 8. аустроугарски) јачине 66 батаљона и 90 батерија са преко 300 топова разног калибра, убрајајући и мерзере од 305 мм и 420 мм, према 20 српских батаљона I, II и III позива (7. пук II позива, 10. кадровски пук, 7, 11. и 15. пук III позива, Сремски добровољачки одред и жандармеријски одред), 2 коњичка ескадрона и 75 оруђа.
У току 5. октобра 1915. непријатељске батерије су на целом фронту, уз помоћ авијације, вршиле коректурна гађања, нарочито на фронту према Београду, да би седећег дана отпочеле рушилачки напад по граду и одбрамбеним положајима српских трупа. После даноноћног бомбардовања из око 300 артиљеријски оруђа, по јачини до тада незапамћеној у историји Београда и Балкана, непријатељска пешадија је, 7. октобра око 2, 45 сати отпочела у таласима прелаз преко Саве и Дунава на Аду и београдске кејове. Тиме су почеле четвородневне беспримерне борбе на речним обалама, адама, бедемима, градским улицама и висовима око Београда.
Јунаштво и самопожртвовање бранилаца Београда импресионирало је непријатељске трупе и команде, па је фелдмаршал Макензен, у знак свог дивљења и за пример својим трупама, наредио да се на Бановом брду подигне споменик српским херојима. Тај јединствен гест у ратној историји света потврда је беспримерног херојства с којим су трупе Одбране Београда браниле престоницу своје отаџбине.
Подаци говоре да је у Београду, за само четири дана, пало око 5.000 његових бранилаца. Мајор Гавриловић је у овим борбама био тешко рањен.
Држава је јака онолико колико су јој јака сећања, поштована онолико колико поштује себе и своје претке, слободна, ако је у стању да се супротстави ревизији сопствене историје и када подигнуте главе стане поред споменика оних који су за њу дали своје животе. Где је данас Србија?
Браниоци Београда
Мајор Драгутин Гавриловић
Поштовани господине,
прослеђујем Вам писмо које сам упутио на доле наведене адресе и
молим Вас да ме примите на разговор о
- обележавање стогодишњице одбране Београда 1915. год.,
- изложба "Драгутин Гавриловић - Мајор са чином пуковника".
Од априла 2014. год, прво усмено, а од фебруара ове, 2015. год. обраћам се са молбом институцијама ове наше државе, почевши од Председника Републике Србије,па наниже, да се јуначка одбрана Београда 1915. године, лик и говор мајора Гавриловића достојно обележе. Једино је Министарство одбране, Управа за традицију, стандард и ветеране реаговало пре неколико дана, и јуче је обећано да ће војска са своје стране да учествује у том важном догађају за наш народ и државу у овим тешким и смутним временима.
Молим Вас да разговарамо о остварењу чина поштовања нашим херојских предака и самопоштовања које нам је сада потребно више но икада.
С поштовањем
Иван Стратимировић, 063 283628
председник
ОО Савеза потомака ратника Србије 1912. - 1920. год.
"Мајор Драгутин Гавриловић"
Стари град, Београд,
Потпредседник Градског одбора СПРС Београда
ОО Савеза потомака ратника Србије 1912. - 1920. год.
"Мајор Драгутин Гавриловић"
Стари град, Београд,
Потпредседник Градског одбора СПРС Београда
"Војници, тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постије. Зато напред, у славу! За краља и Отаџбину!Живео краљ, живео Београд",
ушле су у историју као и речи спартанског краља Леониде о херојској погибији његових војника за спас отаџбине.
Однос снага непријатеља и српске војске у одбрани града био је неупоредив. На страни Аустроугарске и Немачке била су ангажована 2 корпуса (22. немачки и 8. аустроугарски) јачине 66 батаљона и 90 батерија са преко 300 топова разног калибра, убрајајући и мерзере од 305 мм и 420 мм, према 20 српских батаљона I, II и III позива (7. пук II позива, 10. кадровски пук, 7, 11. и 15. пук III позива, Сремски добровољачки одред и жандармеријски одред), 2 коњичка ескадрона и 75 оруђа.
У току 5. октобра 1915. непријатељске батерије су на целом фронту, уз помоћ авијације, вршиле коректурна гађања, нарочито на фронту према Београду, да би седећег дана отпочеле рушилачки напад по граду и одбрамбеним положајима српских трупа. После даноноћног бомбардовања из око 300 артиљеријски оруђа, по јачини до тада незапамћеној у историји Београда и Балкана, непријатељска пешадија је, 7. октобра око 2, 45 сати отпочела у таласима прелаз преко Саве и Дунава на Аду и београдске кејове. Тиме су почеле четвородневне беспримерне борбе на речним обалама, адама, бедемима, градским улицама и висовима око Београда.
Јунаштво и самопожртвовање бранилаца Београда импресионирало је непријатељске трупе и команде, па је фелдмаршал Макензен, у знак свог дивљења и за пример својим трупама, наредио да се на Бановом брду подигне споменик српским херојима. Тај јединствен гест у ратној историји света потврда је беспримерног херојства с којим су трупе Одбране Београда браниле престоницу своје отаџбине.
Подаци говоре да је у Београду, за само четири дана, пало око 5.000 његових бранилаца. Мајор Гавриловић је у овим борбама био тешко рањен.
Држава је јака онолико колико су јој јака сећања, поштована онолико колико поштује себе и своје претке, слободна, ако је у стању да се супротстави ревизији сопствене историје и када подигнуте главе стане поред споменика оних који су за њу дали своје животе. Где је данас Србија?
Браниоци Београда
Мајор Драгутин Гавриловић
