Они су задивили свет

 

Драгутин Матић

 

Слика је позната. Име човека на њој погрешно је објављивано. Понекад је, уместо имена, испод фотографије стајао натпис:"Око Соколово" или "Српски војник-извиђач на Дрини". Слика је обишла свет, стигла је до далеког Јапана. Отуда је допрла вест да је један јапански стручњак направио студију о психофизичкој напрегнутости овог ратника. Из погледа војника јапански психолог је видео како неписмени српски сељак хоће да продре у тајне великог маневра непријатеља и да о томе обавести своју команду.

Име овог српског јунака, чија је слика постала симбол Великог рата, је Драгутин Матић, сељак из Калетинца, испод Суве планине. Његова фотографије је објавељена у многим новинским извештајима са бојишта, касније у хроникама и албумима ратова вођеним на овом тлу. На приложеној фотографији војник Матић на глави има српску шајкачу, а обучен је у војнички шињел. Наоружан је пушком са бајонетом. Осим тога, на себи има и неке одевне предмете које су носиле друге војске.

 

Драгутин Матић је био коњаник и пешак, био је најбољи извиђач, знао је да се неопажен привуче непријатељу, да га преброји, види како је наоружан, да се затим неопажен врати на положај и о томе обавести своје старешине.

 

Ратна слика Драгутина Матића је обилазила свет, али до њега није допрла све до појаве грамофонске плоче "Марш на Дрину" На омоту плоче била је чувена фотографија. Стари ратници су одмах препознали Драгутина Матића. Костадинка Савић, из Ниша познавала је Драгутина Матића. Када је видела омот на плочи, узвикнула је :"Пази, Драгутин Матић". Купила је плочу и послала је у Калетинце, на Матићеву адресу. Тако се Драгутин Матић поново сетио војевања, Цера и Колубаре, Мачковог камена и албанских и црногорских гудура. Присећао се да су се неки људи са фотографским апаратом кретали око њега, да су га сликали.

 

Матић је војевао пуних девет година. У кадру се нашао 1910. године. Дванаесте је ратовао с Турцима, тринаесте са Бугарима, четрнаесте са Аусторугарима.

Драгутин Матић је умро 1. јануара 1970. године у родном селу. Живео је 82 године.

 

 

 

 

 

Самсон Чернов

 

Аутор најпознатије фотографије српског ратника, познатог као "Око Соколово", јесте Рус јеврејског порекла Самсон Чернов. У Србију је стигао по избијању Првог балканског рата 1912. године као дописник руских новина "Новоје времја" и "Рускоје слово". Наставио је да извештава и из Другог балканског, а потом и из Првог светског рата. Са Фарнцузом Анријем Барбисом добио је аутомобил и два возача како би лакше обављао задатке. Снимао је злочине аустроугарских јединица у Мачви и Посавини. Учествовао је у повлачењу српске војске преко Албаније.

Док је боравио на Крфу, затражио је да пређе у православну веру. Кум на крштењу, које је обављено 16. јула 1916. године, био је генерал Божидар Терзић. Чернов је узео име регента Александра Карађорђевића.

Никола Пашић га 1918. године шаље у Њујорк где је организовао изложбу фотографија. Током боравка у Америци носио је униформу капетана српске војске.