Наметнути рат

После ултиматума Аустроугарске који Србија није могла да прихвати, а који је по речима енглеског министра спољних послова Едварда Греја "...Аустро-Угарски ултиматум Србији 1914. године је најстрашнији документ који је икада начинила дипломатија...", објављен јој је рат.
По објави рата, 28.јула 1914. године, српска влада одржала је историјску ратну седницу. Никола Пашић, тадашњи председник српске владе, том приликом је рекао:
"Ми рат нисмо хтели, јер смо још сувише заморени и изморени од два прошла рата 1912. и 1913. године. Али смо принуђени наметнути рат примити у одбрану народне части  и државног суверенитета. И приватан човек, нападнут од неког, па било то и јачега, мора се бранити и борити, ако иоле има части и поноса. Надамо се, уосталом, да нас неће баш цела Европа оставити на милост и немилост Аустроугарске. Али било шта било, ми ћемо се, ма и сами остали, бранити до последње капи крви.''
У рату који је управо почео Србија је за противника имала државу од 51 милион становника, спремну да мобилише 6 милиона војника. У исто време Србија је имала око 4.550.000 становника.

Приморана да уђе у наметнути рат, Србија је мобилисала између 350.000 и 400.000 војника. Армијски оперативни састав чинили су војници првог и другог позива. Први је обухватао мушкарце између 21 и 31 године старости, а други између 32 и 37 година. Мобилизацијом су обухваћени и млађи и старији мушкарци – регрути и ''трећепозивци''.

Српска војска била је организована у три армије, Ужичку војску и трупе Одбране града Београда. Врховни командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић. На челу Врховне команде налазио се војвода Радомир Путник, његов заменик је био генерал Живојин Мишић. Првом армијом командовао је генерал Петар Бојовић, Другом генерал Степа Степановић, Трећом генерал Павле Јуришић Штурм, а Ужичком војском генерал Милош Божановић. Трупе Одбране Београда водио је генерал Михаило Живковић.

Аустроугарска је за напад на Србију одредила своју Балканску војску (Пета и Шеста армија), којом је командовао генерал Оскар Поћорек.

Никола Пашић

 

 

 

Аустроугарска објава рата

 

Телеграм

 

 

 

Телеграм                                               У Бечу, 15. јула 1914.год.

 

Пошто српска краљевска влада није дала повољан одговор на ноту коју јој је предао

Аустро-Угарски посланик у Београду 23.јула 1914. (10. јула 1914. год.), царска и краљевска влада је принуђена да се сама побрине за заштиту својих права и интереса и у овоме циљу прибегне сили оружја. Аустро - Угарска се сматра, дакле, од овога тренутка у рату са Србијом.