Настојећи да 16. августа, на рођендан цара Фрање Јосипа, извојују велику, одлучујућу победу над српском војском, начелник аустроугарског генералштаба Конрад фон Хецендорф и командант аустроугарске Балканске војске Оскар фон Поћорек наредили су Петој и Шестој армији да 12. августа 1914. године предузму офанзиву против Србије, да што пре овладају линијом Ваљево-Ужице и тиме створе полазну основицу за "војничку шетњу до Ниша". Брзим продором до Ниша територија Србије требало је да буде подељена на два дела, а Србија војнички поражена.
Правећи ратне планове српска Врховна команда је главни напад очекивала са севера, преко Саве и Дунава, у правцу Моравске долине, али је он изведен из правца Босне, преко Дрине.
12. августа 1914. године започеле су и операције аустроугарске Балканске војске. Њихов цињ био је да се брзим запоседањем Ваљева и Ужица сломи српски отпор, ситуација у Србији стави под контролу и обезбеди копнена веза са Турском. Генерал Поћорек је одлучио да напад изведе са Петом армијом, не чекајући да за војне операције буде спремна и Шеста армија.
Први удар непријатељских снага прихватиле су јединице Треће армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма, којима се после краћег времена придружила и Друга армија под командом генерала Степе Степановића. Аустроугарске јединице нису напредовале планираним темпом, чему су допринеле конфигурација тла, лоше комуникације и отпор српске војске. После почетног изненађења и консолидације редова, Врховна команда донела је одлуку о противофанзиви. Тешке борбе вођене су 13. и 14. августа.
Без прецизних информација о позицијама на којима су се налазиле главнине јединица, обе стране су за 16. август наредила запоседање циљева који су већ били у рукама противника. Тако је у ноћи између 15. и 16. августа код села Текериш, на планини Цер, дошло до битке која је изненадила обе стране. У жестоком обрачуну српске јединице су већ 16. августа нанеле одлучујући пораз аустроугарској војсци.
Битка на Церу завршена је 20. августа 1914. године потпуним поразом Пете аустроугарске армије и њеним повлачењем у Босну.У извештајима са фронта забележено је да су се аустроугарске трупе повлачиле "у највећем нереду", да су потучене и да се налазе у "безглавом, дивљем, хаотичном бекству", те да елитне јединице аустроугарске војске личе на "руљу", која "у безумном страху" јури према граници. Неколико дана касније 24. августа, на територији Србије више није било аустроугарских војника.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка оснажила је самопоуздање Србије и подстакла је веру у даље успехе.
Правећи ратне планове српска Врховна команда је главни напад очекивала са севера, преко Саве и Дунава, у правцу Моравске долине, али је он изведен из правца Босне, преко Дрине.
12. августа 1914. године започеле су и операције аустроугарске Балканске војске. Њихов цињ био је да се брзим запоседањем Ваљева и Ужица сломи српски отпор, ситуација у Србији стави под контролу и обезбеди копнена веза са Турском. Генерал Поћорек је одлучио да напад изведе са Петом армијом, не чекајући да за војне операције буде спремна и Шеста армија.
Први удар непријатељских снага прихватиле су јединице Треће армије под командом генерала Павла Јуришића Штурма, којима се после краћег времена придружила и Друга армија под командом генерала Степе Степановића. Аустроугарске јединице нису напредовале планираним темпом, чему су допринеле конфигурација тла, лоше комуникације и отпор српске војске. После почетног изненађења и консолидације редова, Врховна команда донела је одлуку о противофанзиви. Тешке борбе вођене су 13. и 14. августа.
Без прецизних информација о позицијама на којима су се налазиле главнине јединица, обе стране су за 16. август наредила запоседање циљева који су већ били у рукама противника. Тако је у ноћи између 15. и 16. августа код села Текериш, на планини Цер, дошло до битке која је изненадила обе стране. У жестоком обрачуну српске јединице су већ 16. августа нанеле одлучујући пораз аустроугарској војсци.
Битка на Церу завршена је 20. августа 1914. године потпуним поразом Пете аустроугарске армије и њеним повлачењем у Босну.У извештајима са фронта забележено је да су се аустроугарске трупе повлачиле "у највећем нереду", да су потучене и да се налазе у "безглавом, дивљем, хаотичном бекству", те да елитне јединице аустроугарске војске личе на "руљу", која "у безумном страху" јури према граници. Неколико дана касније 24. августа, на територији Србије више није било аустроугарских војника.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка оснажила је самопоуздање Србије и подстакла је веру у даље успехе.
Нема коментара:
Постави коментар