Изложба "Српски санитет 1914-1918."- Преношење рањеника

Госпођа Гордана Буловић из Музеја града Новог Сада, један од аутора изложбе "Српски санитет 1914-1918.", послала ми је аутентичне дневничке записе, фотографије и приче српских ратника. То су сведочења о рањавању, транспорту, болестима, боравку у ратним болницама, духовној и физичкој борби изнемогле српске војске. Ту су и њихова сећања на лекаре, медицинске сестре из страних мисија и њихову несебичну бригу и хуманост показану према рањеницима и болесницима. На овом блогу ће сваког дан бити испричана по једна прича.
Посетите изложбу "Српски санитет 1914-1918." у Војном музеју на Калемегдану. То је, до сада, највећа поставка посвећена војним лекарима и медицинском особљу у Великом рату. Изложба ће трајати до 12. јула.
Захваљујем се госпођи Буловић на овом драгоценом материјалу.


Делови из дневника Милана Вакањца, добровољца са Добруџе и Солунског фронта и резервног мајора Војске Краљевине Југославије

"23. новембар 1918.

Лежао сам неколико сати на носилима у дворишту на свежем зраку. Ту сам видео и потпоручника Моравца (добровољца из Осека). Он је тешко рањен у главу. И њега су са мном заједно извукли из гомиле убијених и рањених и однели у превијалиште. Многи су и за време превијања издахнули. Моравца и мене су издвојили лекари и, натоваривши нас на два кревета које је носила, са обе стране по један кревет, јака мазга, упутили у енглеску болницу, где смо задржани на лечењу два дана. Силазећи са висине од око 1600 метара, наш водич мазге ишао је врло споро, јер је рањени Моравац тешко стењао, а мене је неописиво мучила жеђ и висока температура. Рана ме није болела, него мождани центар у глави, а нога ми се умртвила. Бол у глави је постепено нестајао, али нога ми је остала без живота, потпуно умртвљена. Као да немам више своје леве ноге."

На фотографијама се може видети на који начин су преношени рањеници са фронта до најближих превијалишта и болница