Београд је град који је за 137 година бомбардован шест пута.
Чукур чесма
Прва ратна година у Београду:запрежна возила на Теразијама.
По објави рата Србији, Аустроугарска је одмах кренула у немилосрдно бомбардовање српске престонице. Од 29. јула до краја новембра 1914. године, Београд је засипан зрнима свих калибара, запаљивим гранатама, шрапнелима и то даноноћно. Најтежи напади били су увече од 9 до 11 часова. Командант Аустроугарске посаде у Земуну свакодневно је издавао заповест о разарању Београда.
Чак и када су српске трупе у Колубарској бици протерале непријатеље из земље, Београд није имао мира. Пошто се у то време налазио на самој државној граници, сав разорен и искрвављен, и даље је био мета непријатељске артиљерије. Не морајући да штеди муницију, аустроугарска артиљерија наносила је нове ране и разарања српској престоници и њеним браниоцима.
Војничка црква у Доњем граду порушена за време бомбардовања Београда 1915.
Бомбардовање Београда 1941. године
Двадесет шест година касније поново исти непријатељ, само у другом облику, нацистичка Немачка, са још разорнијим бомбама. Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха напале су Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге бомбардовале су Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи. Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.
Бомбардовање Београда 1944.
Три године касније 1944. Београду се догодило, поново нешто невиђено и до тада недоживљено. Бомбардовали су га савезници. Сматра се да је савезничко бомбардовање било разорније од немачког. Са 400 авиона, врло симболичног имена - «либератор», са тепих бомбама од по 2 тоне англо-америчке ваздушне снаге су бесомучно бомбардовале Београд 16. априла на дан православног Васкрса, а затим су своју стравичну смрт сејали и 17. и 18. априла те несрећне 1944. године.
Око 2000 погинулих и пет хиљада рањених Београђана. Гађаће, рекоше, само немачке војне циљеве. А разорише породилиште, у ком је страдало 15 мајки с тек рођеним бебама, логор на Сајмишту, у коме је погинуло 150 Јевреја и Срба. Оштећена су била оба моста на Сави, два дома за избегличку децу, биоскопи, позоришта, све три железничке станице, поште, факултети, фабрике, Вајфертова пивара...
Ту се страдање Београда није завршило. Пред крај двадесетог века, када се очекивало да је цивилизација дотакла зенит свог развоја и да је рушење остало далеко у историји, показало нам се нешто што нико није могао да очекује. Схватили смо како цивилизација варира у свом понашању. Када затреба, свет који себе назива „цивилизованим“, дотакне свој развојни максимум, опет када затреба свет који себе назива „цивилизованим“ спусти се на такво дно, какво ни историја није видела. Симптоматично је то што тај „цивилизован“ свет у високо модерном 21. веку не бива кажњен за своја недела. Он је ту да кажњава!
НАТО је зграду РТС сматрао својим легитимним циљем
Ово што се догодило Србији и Београду те 1999. године, многима је личило на америчку видео игрицу. Око нас су летели неки невидљиви авиони, ми смо им били тачкице које су гађали. Они су имали сто живота, а ми само један. Гађали су по наредбама моћника, а не по витешким правилима. Ти сајбер пилоти су убијали по налогу непознатих цртача, за њих је човек био „колатерална штета“, а за нас жртва. А било их је, било их је много: деца, болесници, новинари, путници, људи на пијаци, народ на мостовима…
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, чије је кодно име било Операција Савезничка сила или у САД Операција Племенити наковањ, у Србији је познато и као Милосрдни анђео, али право име му је НАТО агресија, трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
Овај крвави ваздушни пир 19 земаља чланица НАТО-а, извршиле су без одобрења Савета безбедности.
Бомбардовање је почело 24. марта 1999. године у 20:45 часова. Разорне бомбе су падале на Београд и целу земљу. Прво су гађани војни циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Коначан број жртава званично није саопштен, а по процени стручњака оне се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара.
Кажу да у Београду готово нема генерације, која није доживела бомбардовање. Остаје нам да верујемо да у Београду више неће бити нове генерације која ће доживети бомбардовање. Надајмо се да ће цивилизација, коначно, достићи своју зрелост.
Београд
Чукур чесма
Праксу рушења српске престонице
започели су Турци 1862. године. Повод је био инцидент са српским дечаком код
Чукур-чесме 3. јуна 1862. године. У
сукобу између турских војника и Срба око точења воде, погинули су, поред малог шегрта, и Сима Нешић - Терџуман, тј. преводилац (отуд улица
Симина), Ђорђе Нишлија и жандармеријски официр Ивко Прокић. За време њихове сахране, 5. јуна, турски паша је наредио
бомбардовање града. Са бедема Београдске
тврђаве турски топови, осули
су силну ватру
на град. Срушено је 20, а оштећено око 300 српских кућа, педесетак Београђана је погинуло, много рањено. Српске власти оштро су протестовале код Порте и великих сила, те су Турци
обуставили бомбардовање.
Контроверзан
двадесети век, који је требало да постане модеран у свим погледима људског
напредовања, може се посматрати и као век највећег и најстрашнијег људског страдања.
Поред свих значајних, великих
промена у начину живота људи, политици, идеологији, економији, друштву,
култури, науци, технологији и медицини, овај век ће бити упамћен по два велика и крвава светска рата Првом
и Другом светском рату.
У том веку великог страдања,
Београд је био бомбардован још пет пута.
Прва ратна година у Београду:запрежна возила на Теразијама.
По објави рата Србији, Аустроугарска је одмах кренула у немилосрдно бомбардовање српске престонице. Од 29. јула до краја новембра 1914. године, Београд је засипан зрнима свих калибара, запаљивим гранатама, шрапнелима и то даноноћно. Најтежи напади били су увече од 9 до 11 часова. Командант Аустроугарске посаде у Земуну свакодневно је издавао заповест о разарању Београда.
Чак и када су српске трупе у Колубарској бици протерале непријатеље из земље, Београд није имао мира. Пошто се у то време налазио на самој државној граници, сав разорен и искрвављен, и даље је био мета непријатељске артиљерије. Не морајући да штеди муницију, аустроугарска артиљерија наносила је нове ране и разарања српској престоници и њеним браниоцима.
Војничка црква у Доњем граду порушена за време бомбардовања Београда 1915.
После
нешто мање од десет месеци релативног затишја, Србија се нашла пред новом још
већом опасношћу. Аустроугарска није могла сама да покори Србију па јој се с
пролећа 1915. године у том циљу придружује и Немачка, која прави план за
сламање Србије.
У
току 5. октобра 1915. године непријатељске батерије су на целом фронту, уз
помоћ, авијације, вршиле коректурна гађања, нарочито на фронту према Београду,
да би следећег дана отпочеле рушилачки напад по граду и одбрамбеним положајима
српских трупа. После даноноћног бомбардовања из око 300 артиљеријских оруђа, по
јачини до тада незапамћеној у историји Београда и Балкана, непријатељска
пешадија је, 7. октобра отпочела у таласима прелаз преко Саве и Дунава на Аду и
београдске кејове. Тиме су почеле четвородневне беспримерне борбе на речним
обалама, адама, бедемима, градским улицама и висовима око Београда. Херојство
бранилаца Београда ушло је у легенду, а заповест мајора Драгутина Гавриловића
за јуриш против модерних варвара, Немаца и Аустроугара, који су упали у српску
престоницу, ушла је у историју. Бомбардовање Београда 1941. године
Двадесет шест година касније поново исти непријатељ, само у другом облику, нацистичка Немачка, са још разорнијим бомбама. Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха напале су Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге бомбардовале су Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.
У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи. Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.
Бомбардовање Београда 1944.
Три године касније 1944. Београду се догодило, поново нешто невиђено и до тада недоживљено. Бомбардовали су га савезници. Сматра се да је савезничко бомбардовање било разорније од немачког. Са 400 авиона, врло симболичног имена - «либератор», са тепих бомбама од по 2 тоне англо-америчке ваздушне снаге су бесомучно бомбардовале Београд 16. априла на дан православног Васкрса, а затим су своју стравичну смрт сејали и 17. и 18. априла те несрећне 1944. године.
Око 2000 погинулих и пет хиљада рањених Београђана. Гађаће, рекоше, само немачке војне циљеве. А разорише породилиште, у ком је страдало 15 мајки с тек рођеним бебама, логор на Сајмишту, у коме је погинуло 150 Јевреја и Срба. Оштећена су била оба моста на Сави, два дома за избегличку децу, биоскопи, позоришта, све три железничке станице, поште, факултети, фабрике, Вајфертова пивара...
Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24.
априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 3. септембра 1944.
Ту се страдање Београда није завршило. Пред крај двадесетог века, када се очекивало да је цивилизација дотакла зенит свог развоја и да је рушење остало далеко у историји, показало нам се нешто што нико није могао да очекује. Схватили смо како цивилизација варира у свом понашању. Када затреба, свет који себе назива „цивилизованим“, дотакне свој развојни максимум, опет када затреба свет који себе назива „цивилизованим“ спусти се на такво дно, какво ни историја није видела. Симптоматично је то што тај „цивилизован“ свет у високо модерном 21. веку не бива кажњен за своја недела. Он је ту да кажњава!
НАТО је зграду РТС сматрао својим легитимним циљем
Ово што се догодило Србији и Београду те 1999. године, многима је личило на америчку видео игрицу. Око нас су летели неки невидљиви авиони, ми смо им били тачкице које су гађали. Они су имали сто живота, а ми само један. Гађали су по наредбама моћника, а не по витешким правилима. Ти сајбер пилоти су убијали по налогу непознатих цртача, за њих је човек био „колатерална штета“, а за нас жртва. А било их је, било их је много: деца, болесници, новинари, путници, људи на пијаци, народ на мостовима…
НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, чије је кодно име било Операција Савезничка сила или у САД Операција Племенити наковањ, у Србији је познато и као Милосрдни анђео, али право име му је НАТО агресија, трајало је од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
Овај крвави ваздушни пир 19 земаља чланица НАТО-а, извршиле су без одобрења Савета безбедности.
Бомбардовање је почело 24. марта 1999. године у 20:45 часова. Разорне бомбе су падале на Београд и целу земљу. Прво су гађани војни циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Коначан број жртава званично није саопштен, а по процени стручњака оне се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара.
Кажу да у Београду готово нема генерације, која није доживела бомбардовање. Остаје нам да верујемо да у Београду више неће бити нове генерације која ће доживети бомбардовање. Надајмо се да ће цивилизација, коначно, достићи своју зрелост.
Београд
Нема коментара:
Постави коментар