Офанзива Аусторугарске на Дрини почела је 8. септембра 1914. године. Јединице којима је командовао Степа Степановић спремно су дочекле удар непријатељске Пете армије, нанеле јој тешке губитке (преко 4.400 погинулих), успориле њено напредовање и тако пореметиле офанзивне планове генерала Поћорека. У исто време, Шеста армија Аустроугарске војске успела је да у првој недељи обновљених борби запоседне стратегијски важне тачке између Јадра и Дрине. Наредних недеља, у септембру, развиле су се тешке борбе на десној обали Дрине, посебно на Гучеву и Мачковом камену. Отпор јединица Треће армије српске војске на Гучеву сломљен је средином септембра, када се Шестој армији у операцијама придружила и Пета, која је успела да пређе Дрину тек 14. септембра 1914. године. У противудару српских снага, који је Врховна команда покренула у другој половини септембра 1914. године, дошло је до најкрвавијих борби које је српска војска водила са трупама Аустроугарске. Дешавало се да у једном дану стратешко значајне позиције на планини Јагодњи по неколико пута буду освајане и изгубљене. Савременици су забележили да је вис Мачков камен био "сав црвен од крви", те да је на њему лежало преко две хиљаде погинулих војника обе војске. Према аустроугарским подацима, њена Шеста армија изгубила је преко 30.000 бораца. Главникомандујући аустроугарске војске на српском фронту, генерал Поћорек, сматрао је борбе на Дрини "решавајућом офанзивом". Продор аустроугарских трупа на тло Србије није значио да је битка и добијена. Губици у људству су били несразмерни привременим територијалним добицима. Непланирано дуга ангажованост аустроугарских армија на српском ратишту доприносила је поразу који је у то време Монархија претрпела у Галицији. Фронт је стабилизован крајем септембра. На простору од Љубовије до Мачве противничке снаге биле су укопане и у "тесном додиру", јер је растојање између ровова износило око 50 метара. И поред тога што није долазили до померања линија фронта, акције су биле свакодневне, а погибије бројне, што је црпело снаге обе стране. Осим тога, кишна јесен и хладноћа, у вишим пределима чак и снег, још су више отежавали ситуацију на фронту.
Нема коментара:
Постави коментар