Културни догађаји посвећени обележавању стогодишњице Великог рата - Растко Петровић "Дан шести"

У београдској књижари Плато представљена је књига „Дан шести“ Растка Петровића у издању издавачке куће Плато.

Према речима главне уреднице Платоа Наташе Анђелковић то је монументални роман о Великом рату и повлачењу српског народа преко Албаније, првобитно објављен постхумно пошто је Растко Петровић 1949. године преминуо у емиграцији. Ново издање ове књиге рађено је према првом, Нолитовом издању из 1961. године.
На промоцији новог издања књиге „Дан шести“ говорили су: др Гојко Тешић, историчар књижевности, др Предраг Петровић, историчар књижевности и Оливера Стошић, уредник књижевног програма Културног центра Београда.
Многи сматрају да је ово дело Растка Петровића најзначајније дело о Првом светском рату у Србији.

 Др Гојко Тешић говорио је о целокупном књижевном опусу Растка Петровића.    

 Др Предраг Петровић, историчар књижевности, о делу „Дан шести“ рекао је:

 „Повод за објављивање „Дана Шестог“ је свакако почетак обележавања годишњице Великог рата, међутим о овој књизи се ипак не може, па и не сме говорити само поводом једне овакве свакако велике и значајне годишњице. То је књига која би требало да заживи, да постане саставни део наше читалачке свести, наше читалачке културе, да је негде после дугог периода и деценија одсуства из српске књижевности прихватимо и да јој се враћамо данас без обзира на некакав конкретан повод, јер ако бисмо је читали само због тога како је у њој представљена слика рата, бојим се да би она могла поново, када ове годишњице прођу да опет падне у заборав. Можда је кључно питање ове Расткове књиге одговор на питање зашто данас да читамо, шта данас може да нам каже овај Растков монументални роман, можда је он првенствено био опседнут тумачењем и разумевањем позиције човека у модерно доба. Шта је то човек, с чим се то човек у двадесетом веку све суочава, човек који је стално загледан у будућност, који теже некаквом напретку, који тежи некаквом бољитку, који тежи индивидуалној и учествује у некаквој колективној срећи, а који се стално суочава са изазовима првенствено са историјским изазовима који га враћају уназад, који га бацају у некакву прошлост. Један  монументални распон је у овој књизи, свакако задивљујући распон, у контексту кога је Растко покушао да одговори на  питање, шта је то човек и како разумети човека, како објаснити човекови природу. Тај монументални распон у овом роману креће се од оног микрокосмоса, индивидуалне свести значи један изванредан покушај романа, језика, књижевности и уметности да продре у индивидуалну свест, од тог микрокосмоса индивидуалне свести па до оног кретања планета и звезда у некаквом великом циклусу трајања, од микрокосмоса до макрокосмоса. Задивљујући распон по чему је овај роман заиста јединствен у српској књижевности .“   

 Оливера Стошић, уредник књижевног програма Културног центра Београда, осврнула се на манифестацију коју је ова културна институција организовала 2003. године под називом „Фестивал једног писца“ . То је био својеврстан покушај да се оно што припада историји српске књижевности, приближи данашњем читаоцу. Назив програма Фестивала који је био посвећен Растку Петровићу звао се „Откривање другог неба“, према једној Растковој сентенци. По речима Оливере Стошић, многи Расткови рукописи су сакривени и заборављени, чекају неки бољи тренутак. Организатори Фестивала су  покушали да дигитализују Расткову заоставштину. Оно што су пронашли као велику и ексклузивну ствар је да у Растковој заоставштини постоји нешто што је комплетан превод романа „Дан шести“ на енглески језик од стране једног од највећих и најзначајнијих слависта кога је наша култура, а и свет имао, то је Алберт Лорд . Њих двојица су заједно превели овај роман на један енглески језик који је сасвим софистициран и довољан да га данас, без икаквог редиговања неко од овдашњих издавача објави.

 „ У годишњици Великог рата, у време када наша култура жели да се позиционира на некој Европској мапи, ми то капитално дело преведено на енглески језик нисмо искористили. Све се налази у музеју „Надежде и Растка Петровића“ у Професорској колонији. Музеј је затворен. Нажалост, затворен је један важан музеј, музеј књижевности и сликарства, јер је и Надежди посвећен“, рекла је Оливера Стошић. 

 Изложба „Откривање другог неба“ урађена је као истраживање материјала из Расткове заоставштине и његова презентација са свим онима квалитетима и погледима на свет и свим медијумима којима се Растко бавио. Било је то откривање шта је то што он поседује у својој заоставштини и шта је то што нас данас спаја са њим, модерни поглед на технологију.

Други део изложбе била је инсценација једног породичног стола. Растко је рођен у Ратарској улици, код Палилулске пијаце. Кућа им је настрадала у бомбардовању о чему је он сведочио из Америке.  У тој кући, угледне породице Петровић, стварала се интелектуална историја Београда за једним огромним столом за којим се увек осећала салонска атмосфера. Може се рећи да се ту настављала историја српске књижевности. Њихов сто је наша духовна трпеза. Програми Фестивала су се одвијали на месту где је музеј „Надежде и Растка Петровића“, на улици где се тај музеј налази и у улици која носи његово име. Оно што је забрињавајуће до нивоа трагичног је немар према заоставштини Растка Петровића. Од 1986. године када је његова заоставштина стигла у Београд  до данас, заправо никада није урађен попис, прави музеолошки попис свега онога што је нађено у Растковој заоставштини.

Музеј „Надежде и Растка Петровића“ је затворен и препуштен да га прекрије опасна мемла времена. Веома је важно да се коначно схвати, колико је драгоцености које је нација наследила од њених највећих људи, а које су препуштене небризи и срамном забораву.

Посетиоци ове промоције могли су да погледају филм и слајдове који показују заоставштину Растка Петровића.

На самом крају приказан је филм Станислава Кракова о Првом светском рату.      

 

О Растку Петровићу, на овом блогу, можете прочитати у текстовима:

Српски уметници у Великом рату и 

Прелазак преко Албаније Растка Петровића